auto putAutoceste  u   koncesiju?    Da  ili ne?  Čista  šekspirijanska  dilema    o   donošenju  odluka:  biti  ili  ne biti pitanje  je  sad.

Ako  na   autoceste  promatramo   sa   emocionalnim  –  nacionalnim  – nabojem  kao   na   hrvatske  autoceste,  na  “naše   prave  domaće”  autoceste  sa   kojima  se  toliko  ponosimo  onda   svaki   spomen  na   davanje  tog   “našeg   nacionalnog  ponosa”   možemo  promatrati  kao  u  najmanju  ruku   činom  veleizdaje.  Ako  tome  dodamo   i   neke  nejasnoće   oko   ugovora   za     postojeće  koncesije   te  dobivenu  presudu   nesuđenog  koncesionara   Astaldija za   varaždinski  pravac   onda   nam  je  slika  o  koncesijama  vrlo  negativna.

Ne  postoji  egzaktna    analiza   o  financijskim  efektima  koncesija  no   pođimo  od  vrlo  realne   pretpostavke   da   su  nas   dosadašnje  koncesije  koštale   nekoliko  stotina   milijuna   kuna  (porezne  olakšice,  razlika  u  prometu,  obveze  za  građenje,  troškovi  zbrinjavanja  viška  zaposlenih…)   ne  računajući   odštetu   Astaldiju.  To   je  prilično   realna   pretpostavka  i  okvir  za   računice.

Ergo,   apage  koncesije  u   autoceste. Čin   veleizdaje  je   blag  izraz.  “Ne  bu  nas   niko  vu  našu  kuruzu…”

A  sada   da  pogledamo  i  drugu  stranu  medalju.  Pogledajmo   “naše”   poslovanje   u   autocestama.  Izvršena   analiza   Izvještaja  poslovanja  HAC-a   za   2011.   je  pokazala   neracionalno  poslovanje  na   održavanju  i  naplati   od   najmanje  200   milijuna  godišnje.  Toliko  Hrvatsku  godišnje  najmanje  košta  neracionalno   poslovanje   HAC-a.  Ovdje ne računamo  investicije  i  troškove  zaduženja.   Dodajmo  još  najmanje  100   milijuna   za   “poslovanje”  ARZ-a  (imaju  isti   modus   operandi)   onda  nas   naše,  hrvatske  firme na  koje  smo  toliko  ponosni   koštaju  godišnje  najmanje  300   milijuna  zbog  neracionalnog   i  neefikasnog  poslovanja. (I  izvještaj  talijanskih  konzultanata  potvrđuju  navedeno).  U   deset  godina   to  je    3   milijarde  naših  hrvatskih  kuna   poreznih  obveznika.

A   sada  da  podvučemo  crtu.   Presuda   Astaldiju i   koncesije  pretpostavimo   da  su  nas   koštale   1   milijardu  u   deset  godina.  Od  toga   se barem  polovica  ako ne  i   2/3    odnosi  na   presudu  u  korist   Astaldija. Istovremeno  nas   naše  hrvatske  autoceste  koštaju   3  milijarde  kuna. Odnos  je  3 : 1.   Ne računajući  građenje  prekapacitiranih  objekata,  krediti  i  ostalo.  Bolje da   o   iznosima  i   ne  pomišljamo.

Koncesija  nije ništa  drugo  nego  ugovor.   Svaki  ugovor  može  biti   dobar ili  loš,  povoljan  za  nas  ili  nepovoljan.  Kvaliteta  ugovora  ovisi  o  jasno  definiranim  interesima   i  koliko  smo   naše  interese  uspjeli    jasno  artikulirati  i  zaštititi. Tvrditi u  startu  da  su   koncesije  nepovoljne  je  ista  stvar  kao  da   tvrdimo  da   su  svi  ugovori  nepovoljni.  To  je očita  besmislica.   Za  sada   su  se  koncesije i  koncesionari  pokazali  oko  tri   puta  povoljniji  od   našeg   hrvatskog  upravljanja  autocestama.  To  ne  znači  da  su  dosadašnji  ugovori  o  koncesijama  idealni  i  da   tako  mora  biti  i  dalje.  Tek cost –  benefit analize  koje  jasno  definiraju  interese   mogu  dati   odgovore  na   pitanje:   koncesije   da  ili  ne.  Za   sada  proizlazi   da   koncesije  vode  sa   tri  naprama  jedan.

Efikasnost  zahtijeva  ekonomski  pristup  problemu,  a  emocije,  hrvatstvo  i   slične  stvari    pustimo  razgovorima  uz  šank  i   gemište.  Radi  se  o  previše  ozbiljnim  stvarima     koje  zahtijevaju  egzaktan   cost – benefit pristup.   A  strasti,  emocije  i  hrvatske  naboje  sačuvajmo  za  druge   prilike.

I  još  jedan  mali  detalj  o “našim”  autocestama  i  koliko  su  “naše”.  Opterećene  su  sa   dugovima  od  preko   3   milijarde  eura  i    proizlazi    da  su    2/3   autocesta    de  facto  u  vlasništvu  stranih  banaka.  Naše  će  biti  kada  ih  otplatimo.   Toliko.

Nikola   Bezerić,  dipl.  oec.

 

Napomena:   Članak  iznosi  osobne stavove  autora