glava-u-pijeskuJesmo  li  svi  jednaki?  Naravno  da  nismo.  Ima  nas   visokih  i  niskih,  mršavih  i  debelih,  crnih i   bijelih,  školovanih  i  neškolovanih, bogatih  i  siromašnih,  zdravih  i  bolesnih,  različitih  vjeroispovijesti…  raznolikosti  su  brojne  i  nema  im  kraja.

Ipak,  postoje  neke  stvari,  neka   etička  načela   po  kojima   svi  moramo  biti  jednaki.    Sjetimo   se    slavne  parole  Francuske   građanske  revolucije  iz   1789.  godine:   sloboda,  jednakost,   bratstvo.   Radi  se o  osnovnim  etičkim  načelima  modernih  demokratskih  država.

Hajde  da  se  malo  podsjetimo  o  čemu  se  zapravo  radi. O  kakvoj   je  jednakosti  riječ.

1 )  Sloboda. Najopćenitiji pojam  slobode  podrazumijeva  pravo  na   izbor.  Ipak   malo  preciznije  gledano  sloboda  se sastoji od  nekoliko  grupacija  prava.  Tu  prvenstveno  mislimo  na  politička  prava:  sloboda  govora  i  kretanja, sloboda  medija,  kritike,  udruživanja…   i  zatim   na   ekonomska  prava:  slobodno  poduzetništvo, slobodan  pristup tržištu,  sigurnost  privatnog  vlasništva, slobodan  izbor  roba i  usluga…

2 )   Jednakost.  Imamo   dvije  osnovne  vrste  jednakosti;  pravnu   jednakost koja  podrazumijeva  jednakost  pred  zakonima   i  ekonomsku  jednakost koja  podrazumijeva  jednakost  u   raspodjeli.

Jednakost   pred  zakonima  ne treba  objašnjavati.  Usvojeni  zakoni  trebaju  se  jednako   odnositi  i   primjenjivati  na  sve  građane.

Egalitarizam –  jednakost  raspodjele  obično  asocira  na   socijalističke  uravnilovke  i  izaziva   često  i   negativne  konotacije  kod  ljudi.    I zato  egalitarizam  kod  raspodjele trebamo  pojasniti.

Ne radi  se   o   bukvalnom  egalitarizmu  tipa  –  svima  jednako  a  koji  potpuno  negira  rad,  znanje  i  sposobnost  pojedinca  a   što  je  osnova  napretka  svakog  društva   već  o   egalitarizmu  kriterija  raspodjele.  To znači   da   Država  mora  imati  jednake  kriterije   raspodjele  prema  svima.  Ne  može  u   Državi  netko  raditi  za  Državu  i  imati   jedna   prava  a   drugome  da  se  ta  ista  prava  uskraćuju.  Tipičan  primjer su  mnoštvo  kolektivnih  ugovora   koji   daju  različitim  društvenim  skupinama  različita  prava  raspodjele. Ne  može,  ili  ne  bi smio  netko  ostvarivati  istu   penziju  sa    10  godina  staža  kao  i onaj  koji  je  radio   40  godina.

Zamislite  da  jedan  zakon  (recimo  o  prometu)  radimo  posebno   za  učitelje, posebno za  ugostitelje, posebno  za   trgovce…  Djeluje  šaljivo?   A  kako  objasniti da  Država   kao  poslodavac   ima  različite  kriterije  čak  i  unutar   jednog  sustava  kao  što  je  HŽ.   Pa  po raznim  kriterijima  nekome  isplaćuje  regres  a  nekome  ne.

To  su  osnove  demokracije.  Ne  može   Država  nekome  biti  majka  a  nekome  maćeha.

3 )   Bratstvo, ili u   slobodnom  značenju  solidarnost. Etično  načelo  solidarnosti  nam  kaže  da  u  društvu  nisu  svi jednaki  i   da    neki  pojedinci  ili  čak  cijele    društvene  skupine  trebaju  pomoć  ostalih  članova  društva.   Ovo  etičko  načelo  bratstvo  ili   solidarnost   jedno  je  od  najstarijih  etičkih  načela.  Srećemo ga  još  u   Bibliji   pod  nazivom  milosrđe.  Mislim  da  je sve  rečeno.  U  ovim  kriznim,  teškim  vremenima  ovog  temeljnog   načela  ljudske  zajednice   trebali  bi  se  svi  podsjetiti  i   malo   suspregnuti  vlastiti  egoizam  i  često   nerazumne   prohtjeve.  Ako  vam   nije   dovoljna   Francuska  građanska  revolucija   nije  zgorega   posegnuti  za   Biblijom.  Etička  načela  su  potpuno  jednaka.