ministar shd webZašto trebamo  imati  bazu  podataka i poslovati na  temelju kriterija

Sindikati  u Hrvatskim željeznicama upozorili  su  Premijera na neke  elementarne  stvari  funkcioniranja svakog sustava  pa  tako i  sustava Hrvatskih željeznica. O  čemu  se  radi?

O  bazi  podataka  i  o  kriterijima.

Zašto  baza  podataka i  zašto  kriteriji?

Zašto  su  oni  toliko  važni za sustav? I  možemo  li uopće  graditi  efikasan  sustav  bez  baze  podataka  i  bez kriterija.  I  što  je  to  uopće  baza podataka?

Dužni smo našim članovima, ali i posjetiteljima pružiti  odgovore  i pojasniti  o  čemu  se  radi.

1. Zašto  baza podataka?

Svi  znamo  da  svaka država  pa  tako  i Hrvatska ima  posebnu instituciju koja  se zove  Državna  statistika i  koja  je  umrežena u EUROSTAT  (Europsku  statistiku)  i  da  imamo statistiku  (podatke)  za cijeli  svijet.

Što  nam  kaže statistika?  Zapravo  sve.  Koliko  nas  ima,  kako  živimo,  kako  radimo,  koliko  smo  školovani,  koliko  imamo  liječnika, automobila… praktički nam  kaže  sve  što  nas  zanima  i  što  nam  je  potrebno  za vođenje bilo  kakve  suvisle  državne  politike.

Postoje  podaci  na nivou države,  na  nivou  pojedine  društveno-političke  zajednice,  na nivou  poslovnog  sustava ali  i  na nivou  svakog  pojedinca.

Zanima  nas  koliko  smo  teški,  imamo  li  povišeni  tlak…   Zamislite  da  trebamo  odijelo  a ne znamo mjere  za odijelo.

Evo  još  bolji  primjer.  Kada  odemo  liječniku  zbog  bolest,  liječnik  prvo  što  učini  je  da o  nama formira  bazu  podatak,  od tlaka,  preko  eritrocita,  do šećera  u  krvi…

Što  možemo  zaključiti?  Poslovna  baza podataka  nam  kaže  kakvi  smo  i kako  radimo.  Ona  je  naša  legitimacija.

I  dok  ne  možemo zamisliti  da  nas  liječnik  liječi  bez prethodnih  nalaza  (baze  podataka) da kupujemo  odijelo  bez  da  znamo  vlastite  mjere  za  odijelo, mrtvi  hladni bi na Hrvatskim  željeznicama provodili strukturne  reforme  a  da nemamo  pojma što  i  kako  radimo.  To  je  kao  da  idemo  prekrajati  odijelo  a  da  ne znamo  kakvo  nam  odijelo  treba. I  što  je  još  tragičnije: sustav  koji  desetljećima aberira (deformira  se)  želimo  izliječiti  u petnaest  dana.

Ministar  zahtijeva da  se donese  program  restrukturiranja  za petnaest  dana  a da uopće  ne  znamo što  i  kako  treba  mijenjati.  To  ne  možemo  znati  jer  nemamo  pojma  što  ne  valja  i  koje uzroke  treba  otkloniti. Nemamo  bazu  podataka.  Ne znamo  zapravo  kako  radimo. Stručno  rečeno:  ministar  traži  i   očito  „ima   viziju“  rješenje  problema   koji   uopće   nije  detektiran. Zamislimo  liječnika  koji  nudi  lijek  za   bolest  o  kojoj  nema  pojma  jer  se  nije   potrudio   ni  da  nas  prethodno   pregleda.   Ima  “viziju”  naše  bolesti.

Tražimo  lijek za bolest  o  kojoj  nemamo  pojma  kakva  je.  I  to  odmah. Tko  je  tu  lud?  To  samo govori o našem ogromnom neznanju.

2.  Zašto  kriteriji?

Bit  ćemo kratki  i  jednostavni.  Kada smo utvrdili  probleme  kriteriji  nam  služe da svaki  pojedini problem  rješava  kompetentna  osoba.  Da slavinu  u  kupaoni  popravlja vodoinstalater  a ne  mesar  i da  ekonomske  probleme  rješava  ekonomista  a  ne  liječnik.

Kako  je  sve  zapravo  vrlo,  vrlo  jednostavno.  Treba  samo  cum grano  salis,  malo  razuma.

Hoće  li  probleme   rješavati   struka:   planeri  –  analitičari  i    specijalisti  ili  je  dovoljno  „imati  vizije“   problema.  Kao  na  primjer  o   širokopojasnom   internetu.

Privitak: Pismo Premijeru 12 06 2012