206_no_brain

U  posljednje  vrijeme   u   medijima    su    uslijedile   brojne   neodmjerene  izjave   političara   o  javnom  sektoru.  Otpuštati,   neotpuštati,   otpustiti   20.000   djelatnika  u  javnom  sektoru,   otpustiti   30.000   činovnika,   otpustiti  5.000  djelatnika   u   HŽ-u… Pljušte   i  izjave  o  teškim  milijardama  eura  investicija  a   DBP   će  rasti  dok  trepneš.

Navedene  izjave   nažalost   samo  su  dokaz  da   političari  – osobe  koje   bi  trebale  upravljati  državom   nemaju  pojma  –  ili  da  budem   još  precizniji   nemaju    doslovce   blage  veze   o  čemu  uopće  pričaju.  I  to  je  ono   što  nas  treba   najviše  zabrinjavati.   Njihovo   naprosto   enormno   neznanje.  Oni   ne znaju  koja  je  uloga   države  i  kako   država  funkcionira.

Pekar  treba  znati  peći  kruh,  postolar  praviti  cipele  a   političar  treba  znati   kako  funkcionira  društveno  politička  zajednica   kojom  želi  upravljati.   Ili  naravno  sustav  koji  je   zadužen  voditi.

Enormno   neznanje    u  kombinaciji   sa   ogromnim   egom   tipa  ja  sam  najpametniji  i  znam  sve,  uz  pomanjkanje   bilo  kakve  odgovornosti   i   eto  nam   hrvatskog  političara  –  Supermana.

Uvijek  me  je,  moram   priznati,   fascinirala   njihova  spremnost   da  se  prihvate  posla   o  kojem   nemaju   blage  veze.  I  da  potom  daju   “meritorna”   mišljenja.   I  da   se  uopće  ne  trude   išta   naučiti.   Oni  su   samodostatni.

O  tome  kako  mogu  satima   lijepo  pričati   da  i  ne  govorim.

Budimo   realni.   Stranke  su  idealno   mjesto  napredovanja.   Možete   prepisivati  diplome,   biti   kriminalac,  ratni  zločinac… nema   problema.   Sitnice   kao   kršenje  zakona,   nasilje  u  obitelji …malo   droge  ili  alkohola… pa  nismo    sitničavi.   Ljudi   smo,  a   griješiti   je   ljudski.

No  postoji   nažalost   još  veći   problem.  Njihova  indolencija.  Njih  nikakvo  znanje  naprosto  ne  zanima.   Znanje  ozbiljno  ugrožava  njihove  pozicije.    I  sam  premijer  je  vrlo  oštro  reagirao  na   pojavu  stručnog  mišljenja   –   na  znanje.  Osjetio  se  ugroženim.

I  to  me  najviše   zabrinjava.  Nije  problem  neznanje,  problem  je  zatiranje  svakog  znanja   i  svake  suvisle  kritike.

A  ako  nešto  i  pogriješimo   i  sve  ode   u  …..  sorry.

Prometni  sustavi,  prometna  politika   EU…    zar  je   to  uopće  važno.  Bijela  knjiga,   Rebis   studia,   studije   opravdanosti,   standard  održavanja… Što je  to?