dimna zavjesaKako     rade    uprave    HŽ-a?

Prva   misao  je:    glupoga   li  pitanja.  Uprave  žele   upravljati.  I  sama   riječ   nam   kaže  uloga   uprave  je   da upravlja   kao  što  je    uloga   postolara   da   radi  cipele,  pekara   da  peče  kruh,  učitelja  da  uči  đake…

Nažalost,   lako   bi  se  prevarili.  Cilj   uprave  nije   upravljanje  nego   vladanje.   Uprave   žele   vladati.  Koja   je  razlika?   Ogromna!    O   razlici   između   upravljanja   i  vladanja   već  smo  pisali  pa  da   se  ukratko  podsjetimo.

Vladanje,  vladar,  podrazumijeva   prava   koja  proizlaze   iz   vlasništva.  Imamo  pravo  raspolaganja  i   upravljanja  nečim,  bez  obzira  na  znanje.   Za   stanje  vlastite  imovine  ne  moramo  nikome  podnositi   račun.

Što  je  upravljanje?   Upravljati  nečim  podrazumijeva   znanje (stručnost),  poštivanje  normi  (zakona)   i   odgovornost.

Prvi  i  najvažniji   uvjet  upravljanja   je   kritika. Kritika   ukazuje  na   pogreške  kod  upravljanja;   na  nestručnost,   nepoštivanje  normi  (kriminal)   te   poziva   na  odgovornost   i  posljedice.

U   praksi   vladanje   se  svodi   na   zapošljavanje  nekvalificiranih  nećaka  i   rođaka,   kupnju  zemljišta   po  basnoslovnoj  cijeni,   nabavkama   pod  sumnjivim  okolnostima,   nepoštivanju  elementarnih  ekonomskih  zakona,  mitu  i   korupciji,  neznanju  (za  svaki  stručan   problem  zovu  se   „konzultanti“), nepoštivanju  normi  (zakona)… I  sve  to  bez   da  se  snosi  ikakva   odgovornost   i  uz  veliku  plaću.

Vrlo  zgodno,  složit  ćemo  se.

Naravno  da  se  takav   način  „upravljanja“   želi  obraniti  pod  svaku  cijenu,   a  svaki  pokušaj   kritike  –  ukazivanja   na  takve   postupke   grubo   se diskvalificira.  Kako  ne   postoje  relevantna   objašnjenja   za  takav  način  „upravljanja“   pribjegava   se  taktici   „svi  smo  mi  jednaki“   koje  je  cilj   stvaranje   lažne  slike  stvarnosti.   Ukazuje  se  na  pogreške  drugih   koje  se  višestruko  predimenzioniranju  i  pripisuju   „pedru“   kojeg  se   izabere.  To  je  tehnika  koja   se  obrađuje  i  u  stručnoj   literaturi   i  nije  nova,    kao   i  vanjski   i  unutrašnji  „neprijatelji“…  i  slično.  Cilj  tih   „tehnika“   je   prebacivanje   problema  i  odgovornosti  na  drugoga.   Mešetarenje  s  pivom  i  sendvičima  u  kolima   – restoranu   (koje  je  apsolutno  za  osudu)   se   višestruko   poveća   (čitaj:   laže  se),    a   loptica    i  odgovornost  se   prebaci  na   sindikat.  Ili pitanje solidarnosti. Medijski prestrašno (opravdano). Odgovornost uprave prebačena na kolektivni ugovor. Zašto?

Zbog  kritike  koja  se    „kao  neka   zaraza“   počinje   širiti  iz  hrabrijih sindikata.  Upravo hrabriji Sindikati  počinju  postavljati  upravama    pitanja,  a ti   odgovori  često  zanimaju    i  neke  državne   institucije.  A  to  je  vrlo  nezgodno.

Uništena  mreža.  zatvorene  pruge,  basnoslovne  cijene  zemljišta,  nećaci,   podobni,  sumnjive  nabave…

Sve  je  to  sitnica   u  odnosu  na  nekoliko  sendviča   i  piva  –  mlakih.