cekic u glavuU  Hrvatskoj  imamo  oko  4,5   milijuna  „nogometnih  stručnjaka“  i  barem   jednak  broj   „prometnih  stručnjaka“.    Biti  ili ne  biti,   graditi   ili  ne  pitanje  je  sada.  A   prometni  „eksperti“  iz  redova   političkih  stranaka,  građevinskog  lobija,   poduzetničkog  miljea,  arhitekti,  agronomi,  liječnici,  inženjeri  strojarstva…  samouvjereno  obrazlažu  svoja  „stručna“  mišljenja  o  prometu.  Koja varijanta  željezničke  pruge  od  Rijeke  prema  Zagrebu?   Pelješački  most?  Podravski  ipsilon?  Mostovi, tuneli,  kilometri  autocesta…. Glavno  da  se  gradi,   ili još  bolje  glavno  da  se  u  ova  predizborna  vremena  biračima  obeća  sagraditi.

Što, kako  i  gdje  graditi?  Struka  je  davno  dala  odgovore    na  ta  pitanja  i  stvarno  nam  nisu  potrebni  naši „univerzalni eksperti“ zahvaljujući  kojima  se  Hrvatska  i  nalazi  tu  gdje  je: nezaposlenost, prezaduženost, nelikvidnost…  Da  vidimo  što  kaže  struka?

1. Osnovna  uloga  prometa  je  povezivanje  prostora. Prostor  povezujemo  prometnim  mrežama  koje  moraju  biti  integrirane (najjednostavnije  rečeno  da  se  nadopunjavaju). Pritom  moramo  imati  u  vidu  slijedeće:

  • pokrivenost  prostora  mrežama   ili  gustoću  mreža,
  • prometno  – tehničko  stanje  mreže  ili   stanje  održavanja  mreže i
  • kapacitiranost  mreže   pri  čemu  se  posebno  vodi  računa  o   uskim  grlima  na  mreži.

Prometni  eksperti  dobro  znaju  da  je  prometni  tok  glavni  čimbenik   mreže  i  politike  kreiranja  mreža.  Prometni  tok  je  „tržište“  koje  moramo  zadovoljiti.

2.  Za  održavanje  mreža  i  manje  zahvate   na  mrežama  postoji  jednostavan  sistem   bodovanja  koji  naprosto  rangira  prioritete  radova  temeljem  postojećeg  stanja  mreže.   Potrebno  je  imati  pravi  uvid  u stanje  cijele  mreže   koje  se  jednostavno  boduje.  Pritom  je  sigurnost  prometa  ključni   čimbenik  izbora   prioriteta.  Zapravo  je  vrlo  jednostavno.

3.  Za  veće  zahvate  na  mrežama  koriste  se  takozvane  studije  opravdanosti   koje  nisu  ništa  drugo  nego  malo  složenije  kalkulacije  koje  uključuju  i  vremensku  dimenziju    koristi  i  troška.  Polazište  studija  opravdanosti  je  kalkulacija  koristi  i  troška,  odnos   cost-benefita. Pritom  moramo  imati  u  vidu  slijedeće:

  • obračun  indirektnih  –  društvenih  – koristi  koje  se  mogu  vrednovati  na  različite  načine (koliko nam  vrijedi  čist  zrak,  uštede  na  vremenu,  razvoj…)   i
  • obračun  troškova  pri  čemu  moramo imati  u vidu  kategoriju  takozvanih  „troškova u  sjeni“  (kamate,  tečajne  razlike, troškove  radne  snage…)

U  Hrvatskoj  se  kada  je  riječ  o  autocestama  najviše  manipuliralo  sa  brojem  i  strukturom  vozila (prometnim tokom)   i na  taj način  „opravdavalo“  neke  investicije.

4.  Sama  studija  opravdanosti  za  jedan  projekt  nam  ne  govori  apsolutno  ništa.  Moramo  imati  takozvane  predstudije  za  sve  važnije  zahvate  na  mreži.  Mreža  se gleda  kao  cjelina  i  moramo  imati  uvid  u  sve  značajnije  projekte, kako  bi ih  rangirali  (EU  je  zato  i  napravila  prvo  Rebis  studiju  o  mrežama).  Uvijek  se  gleda  cijeli  sustav,  a   ne  samo parcijalni  projekti.

5.  I  kada  imamo  uvida  u  cijelu  mrežu  i  znamo  koji  je  najisplativiji   projekt  na  mreži to još  uvijek  ne  znači  da  se  može ići  u  investiciju.  Sve  važnije  investicije  (čitaj  kapitalno  intenzivne )  moraju  proći  uvjete  isplativosti  na  nivou  države.  Postoji  li neki  drugi  isplativiji projekt  (u školstvu,  vodoprivredi…)   ili jednostavno  država  mora  riješavati  neke druge  prioritetne  probleme  (dugove, likvidnost…)

Eto,  to  je  u  kratkim  crtama  osnovno.  Hrvatska  prometna  politika   je  politika  „glavno  da  se  gradi“  (posebno se  takva  politika  reflektirala  na  stanje  mreža)   i  tako  se  radi  o  novcima  poreznih  obveznika  za  koji  u  Hrvatskoj  nitko  ne  odgovara.

Suština  politike  je  upravljanje  i  kontrola  interesa,  što  podrazumijeva  prvenstveno  kontrolu   raspodjele.  Kako  je  promet  kapitalno  intenzivna  djelatnost,   razumljv  je  interes  političara  da  kontroliraju   promet  (čitaj  novac),   na žalost  na  štetu   samog  prometa.  Novac  u   sprezi  sa  pohlepom,  korupcijom,  neznanjem…  je  pobijedio  struku.

Opravdanost,   ekonomija,  izgradnja  mreže  i  cijelog  sustava…  Koga   briga!  Svi  smo  mi    Ivaniševići,  nogometni  selektori,  stručnjaci   za  promet…

Prometna  politika?   Što  je  to?