limun2web

Kant  je  prvi  u   Kritici  čistog  uma ustanovio    da  je   sve  što  doznajemo  rezultat    naše  čulnosti,   a  ne  objektivna  stvarnost.  Manhajm   je  otišao  korak  dalje   i  u  kapitalnom djelu  Ideologija  i  utopija (sociologiji  znanja)   utvrdio  društvenu  uvjetovanost  svijesti  ili   kako  „misle“  društvene  skupine,     da   bi  W. Thomas   stvar  sažeo  u  poznatom  teoremu   Ako ljudi  definiraju  situaciji  kao  realnu, ona  je realna  u  svojim  posljedicama. To praktički  znači  da  smo  izjednačili  znanje  i  neznanje.

Da  pojasnim:  ljudi  su  na  putu  spoznaje  – znanja  prolazili  i   prolaze  trnovit  put  zabluda   čija  ishodišta  su   u    mišljenju.   Zapravo,  radi  se  o  ljudskoj  gluposti,  primitivizmu,  neznanju…

Da se  malo  podsjetimo  što smo sve   u  stanju    „misliti“:    da  je zemlja  ravna,  da  postoje  vještice,  da se ne može  letjeti,  da živa  liječi mnoge  bolesti,  da  novac  stvara  i da  je jedini put  ka  bogatstvu,  da postoji bog  mora,  da  je…  I danas  čitamo  o  misijama, vizijama,  kreativnosti, idejama, zdravom  razumu  i  mišljenju…, a  gdje je  znanje?

Neću  dalje  zamarati  čitaoce teorijom  znanja  i  spoznaje.   Objasnit ću na  primjerima  o čemu se zapravo  radi.