Bob Rock web

1.       Svako ljudsko društvo ako hoće da preživi i  traje mora riješiti i  rješavati izvjestan broj  problema. Osnovni motivi  koji  pokreću  kako pojedinca tako i grupu (društvenu skupinu) na aktivnosti u cilju nalaženja rješenja jesu nagon za fizičkim opstankom i  nagon za sigurnošću….

Svaka društvena grupa koja posjeduje neka prava ili neki autoritet nastoji da ih poveća i rezervira za svoje potomstvo, a opire se strukturnim promjenama…  Otpor promjenama uglavnom proizlazi iz emocionalne strane ljudske prirode…

2.       Zašto neke probleme, posebno društvene,  probleme  koji se tiču svih nas  često nismo  u stanju jasno detektirati  i  prionuti rješavanju – postići konsenzus. O čemu se zapravo radi?

Kako bi što uspješnije rješavali probleme u društvu,  ekonomska znanost pokušava dokučiti agregatno ekonomsko ponašanje i definirati ekonomske zakone, koji nisu ništa drugo nego  ekonomske korelacije raznih čimbenika.  Čovjek nije  tek puki  homo economicus, ponašanje  homo sapiensa često se razlikuje od ponašanja homo economicusa(L.C.Thurov, Opasni tokovi razvoja ekonomske teorije). I sami čimbenici  mijenjaju uloge, čime se automatski stvaraju   novi odnosi, nove korelacije, a ekonomija može dati tek odgovore na  dio pitanja. Također moramo znati da se u društvu odvijaju društveni procesi kojih su ekonomski procesi  tek sastavnica. Kako bi dokučili društvene procese moramo dokučiti ukupno djelovanje čovjeka, zapravo moramo dokučiti sebe i vlastito djelovanje.

Pokušat  ću  najjednostavnije   objasniti  o čemu se  radi,   o povezanosti  poslovnih idruštvenih  procesa i  prvenstveno  njihovoj   vremenskoj  ne/usklađenosti. Evo  konkretnog  primjera:

Njemačke  željeznice  (DB)  su   n  puta  efikasnije  od  HŽ-a.  To  znači i da  je svaki  poslovni  proces  kao i svaki  pojedini  djelatnik   DB   n  puta   efikasniji.  Što nam  je  cilj? Biti efikasan  kao  DB. Znači  trebamo  preći  put  iz   točke  A  (u kojoj  se nalazi  HŽ)   u  točku  N  (u kojoj  se nalazi  DB). U  čemu  je  „kvaka“? U  tome  da  put  do  efikasnog  poslovnog  procesa  zahtijeva   društveni  proces. Što je to?

Ako  želimo  postati  liječnik  ili  inženjer,  a  imamo  tek  četiri razreda  osnovne  škole;  što nam je  činiti?  Prvo,  završiti  osnovnu  školu, drugo  završiti  srednju  školu  i  treće  diplomirati na  odgovarajućem  fakultetu.  Znači  put  od  točke  A   do  točke  N   zahtijeva   međufaze   –   zahtijeva    društveni  proces. U  ovom slučaju  društveni proces  predstavlja  stjecanje  određenih znanja  koja   ne  posjedujemo.

Znači, da  bi  jedan  poslovni  proces  učinili  efikasnim   i  konkurentnim  trebamo   prethodno  savladati  društveni  proces  koji  zahtijeva   usvajanja  novih   znanja,  nove    legislative,   nove  tehnologije…  i što je  najvažnije  zahtijeva  vrijeme.

Bit  ću još  jasniji:  Ako želimo  neki  poslovni  proces  skratiti  za  recimo   pola  sata,  potreban  je  društveni  proces  od  možda   5  ili  10  godina.  I  još  da  naglasim  nešto  jako  važno:  ne  možemo  iz  točke  A  u  točku  N   doći,  a da   preskočimo  međufaze –   točke  B, C, D…

To smo pokušali  sa  finskim  pravosuđem,  to pokušavamo  sa   bolonjskim  sustavom  obrazovanja… Ne  možemo  zaobići  društvene  procese.