206_no_brainVeć sam  naziv    „ljudski  resurs“   je  naprosto  ponižavajući.  Čovjek    nije   ni   sredstvo,  a  ni  izvor.  (fr.  la  ressource,  sredstvo, izvor   lat   resurgere,  izvirati).  Čovjek   je  mnogo, mnogo  više.  Čovjek,  to je njegova.svijest.

Traže  se  „ljudski  resursi„  sa  vizijama,  znanjem  nekoliko  jezika,  znanjem  informatike,  kreativci,  skloni  timskom radu,  kolegijalni….

Da  vidimo  o  čemu  se  zapravo  suštinski  radi ;   što nam se  pod  pojmom   ljudski  resursi   zapravo  pokušava  doslovce  podvaliti.   Idemo  „ u  bebu“  ili  kako  bi rekli   latini   in  medias  res

Krenimo  redom:

  1. čovjek   je  djelatno  biće, on  radi  i  stvara,
  2. čovjekov rad,  djelovanje  definiramo  odnosom   koristi   koju  postižemo  djelovanjem  i  potrebnog  troška,
  3. taj  odnos,  odnos  koristi  i troška  zovemo  efikasnost,
  4. svako  čovjekovo  djelovanje  realizira  se  kroz   poslovni   proces,
  5. poslovni  proces   definira  ulogu   čovjeka  – pojedinca ,  definira  potrebno  znanje  i  naravno   odgovornost .

Da  rezimiram: efikasan  poslovni  sustav  čine  efikasni  pojedinci.  Osnovni preduvjet    efikasnosti  pojedinca  je   jasno  definiran  poslovni  proces.

Suvremeni  poslovni  sustavi  od  pojedinca  traže  specijalistička  znanja,  radnu  etiku   i  odgovornost.   Sustavi  ne   počivaju na   vizijama, misijama,  kreativnostima… i  drugim  frazama,  nego na  jasno   definiranim  ulogama   i   konkretnom  znanju.

Možete  li  zamisliti  koliko   je   efikasniji   švicarski  strojovođa  od   hrvatskog,  koliko je   efikasniji  liječnik  u   privatnoj  klinici   od   bolničkog   liječnika,   radnik  na  održavanju  cesta   u   njemačkoj…  Mislite  10- 20%  ili  10 puta?   Zapravo  to nas  uopće  ne  zanima.  Parametri  efikasnosti   nas    ne  zanimaju,   kao  ni  poslovni  procesi.

Zašto  se  u  javnom  sektoru   ne  bavimo  poslovnim  procesima,  znači  poslom,   već  smo se   usredotočili  na   ljudske   resurse.  Odgovor  je  jednostavan: radi se  o  cementiranju   neznanja,  nestručnosti  i  ljudske  gluposti   te konačnom  negiranju   znanja   i  struke.   Dovršava   se  proces   „negativne  selekcije  kadrova“.  Ne  bavimo   se  upravljanjem   poslovnih  procesa  već  upravljanjem  ljudima.

Kada  neznalicu  (zemljaka,  rodijaka,  podobnog)   zaposlite  da  upravlja,  budući isti nema  pojma  o poslu,   ne može  upravljati  poslovnim procesom, ali može  upravljati  ljudima.  I  tako  to  krene.  Definiramo  „opća  znanja“  koja  nam  omogućavaju  zapošljavanje  „svojih“,  a  u  krajnjem   slučaju  zapošljavamo  i  mimo   pravilnika.  Bavimo  se sami sobom,  ljudima  a  za  posao  nas  nije  briga.

Švicarci  se  bave  poslom  i zato je njihov  strojovođa  efikasniji od  našeg   oko  devet  puta. Baš nas  briga,  mi smo puni  ideja  i  vizija  i nadasve  kreativni.