ALAN_F_2webIdeje  prosvjetitelja  18  stoljeća  ( Voltaire, Diderot, J.J. Rousseau,  Adam  Smith,  Hume,  Kant…)  francuska  revolucija   svela  je  1789.  godine  u  tri  riječi:   sloboda,  jednakost,  bratstvo.  Ovaj  uzvišeni  duhovni  moto  ću  malo  „prizemniti“   i  pokušati  slobodu  objasniti   kako  je  gleda   ekonomista.  Koliko  smo  slobodni  ili  bolje rečeno  koliko  smo  ekonomski  suvereni.

Sloboda  je  najjednostavnije  rečeno   mogućnost   izbora. Kada  smo u  zatvoru  ili u lancima  nismo slobodni.  A  koliko  smo  ekonomski  slobodni?

Ako  imam   plaću  od  3 000   kuna   moja  sloboda,  mogućnost  izbora  kreće se  u  gabaritima  moje  plaće  koja  iznosi   3 000  kuna. Plaća   od  10 000  kuna  mi  višestruko  povećava  mogućnost  izbora  –   slobodu.

Da  pojasnim:  gladan  sam  i u  džepu imam  30 kuna  moj  izbor  –  moja  sloboda  kreće se  na  relaciji   sendviča  ili   ćevapa .  Ako sam   gladan a  u džepu  imam   1 000  kuna  moja  sloboda  –  izbor  kreće   se u rasponu  od  sendviča  do  janjetine  i  škampa.

Trebam li uopće  zaključiti  da  biti  siromašan  bitno  ograničava  mogućnost  izbora  –  znači i  slobodu. Eto,  između  ostalog  zato i volimo  novce, volimo biti  bogati.

Za  one  koji su  čitali  Alana  Forda   i  Grupu   TNT  da  se  podsjetimo  na   Grunfa  koji  je  jednostavno  rekao  bolje je biti bogat  nego ne biti.

Nije  gotovo,  ima  još.   Sada  ću malo  o   MMF-u   i   kriterijima   iz  Maachtrichta.  Upozoravani  smo godinama  da ne  trošimo  iznad  svojih  mogućnosti,  na  što se naravno nismo  obazirali.  Pogledajmo sada  gdje smo i  što nas   čeka.

Ako imam plaću  10 000  kuna  i nemam  kredita……. „slobodan“  sam   za   10 000   kuna.

Ako  imam  plaću  10 000  kuna  i ratu  kredita  od  2 000  kuna  “slobodan”  sam  8 000  kuna.

Svaka  rata  kredita  mi  umanjuje  „slobodu“  ili  ekonomski  suverenitet.  Ograničava  mi  slobodu upravljanja  „mojim“ novcem.  I naš  BDP   praktički je  svake  godine  manji  za  iznos  vanjskog duga. Na  to smo  upozoravani Imati  veliki  vanjski  dug  čija  otplata  se  proteže na  dugi niz  godina u korelaciji  je sa  mogućnošću  dugotrajnog  siromaštva.

I  sada  na  vrata  kuca   MMF  i   upozorava  nas  da to tako više  neće  ići; da još uvijek  trošimo više nego što zaradimo  i da nam se dug  svakodnevno  povećava.   A mi se ne želimo  suočiti  sa  stvarnošću;   da nam se   mogućnost  izbora  –  sloboda  sve  više  sužava  i  da  postajemo  sve siromašniji.  I da je to trajno  stanje.  Kao što su i dugovi  koji  neće nestati preko noći.