samanNullus  effectus  sine  causa – nema   posljedice  bez  uzroka.  Godinama   se  zadužujemo   i   prodajemo  obiteljsko  srebro, znanje  i   struku podređujemo  nećacima   i    podobnima,  prodajemo  ispite  i   diplome,  ne poštujemo  osnovne  kulturno – civilizacijske  norme  i držimo se svojih  atavističko  –  diluvijalnih  običaja…   Pritom su  nam  osnovni  modus vivendi i   modus  operandi (način  života  i  rada)   snađi  se,  tko nije za sebe  nije ni za drugoga,  tko je jamio  jamio…

To je naša   etika, naš  način ponašanja  i  sada   kada   takvo  ponašanje,  bolje rečeno  posljedice  takvog  ponašanja   dolazi na  naplatu    čudimo  se   ko  picek  glisti.   I  ne razumijemo   ili   naprosto  ne želimo  razumijeti  o  čemu se  radi.

A   zapravo  radi se o nama.

Ne radi se  o  nikakvoj  krizi  morala  kao  ni o  dvostrukom  moralu.  Desetljećima  se  svi  tako ponašamo  i  rado  bi se tako ponašali i  dalje  kada  bi   nam   svjetske   financijske   organizacije  i   dalje   davale  kredite  ili   kada  bi    mogli  i  imali   još nešto  za  prodati.

Navikli  smo živjeti  ne  cijeneći  ni  rad  ni  znanje i bez ikakve  odgovornosti.  Naprosto  ignoramus  et  ignorabimus,  ne znamo  i  nećemo  (ne želimo)   znati  o  čemu se  radi.

O nama   samima.

Qualis  rex, talis  grex ili  još  bolje  asinus  asinum  fricat,  kakav  vođa  takvo  stado  (svoj k  svome).

Da   pojasnim:  biramo  predstavnike – političare,  na svoju  sliku  i priliku,  i  od njih  očekujemo da nam  osiguraju  daljnji  život  bez  rada, znanja   i  odgovornosti.  Kandidati – političari   koji  govore  ono što ne želimo ćuti  naprosto  ne  prolaze, ne biramo ih.

Čekamo  vođu,  lidera  koji  će  nas   spasiti,  a  mi  ćemo  i dalje  živjeti  na  stari način  ne  mijenjajući  se.

Da  se podsjetimo na  još jednu   sentencu  similis   simili  gaude  – sličan se sličnom  raduje.  Zar  stvarno  imamo  tako   kratko  pamćenje  da  zaboravljamo  kako  smo  se  odnosili  prema   Pogoreliću,  Đikiću,  Radmanu,  Matvejeviću,  Krleži…  znanstvenim  i  kulturnim  velikanima  koje smo  naprosto  izbacivali  iz svoje  sredine. Narušavali su  i narušavaju  našu idilu   neznanja  i  primitivizma,  kvare  nam  sliku  o nama  samima.

Lijepo je  Krleža  rekao  u  krdu  smrdi,  ali je  toplo.