KOLOSIJEK_webSimilis  simili  gaudet, sličan se sličnom  raduje.

Ako  želim  igrati  tenis,  otići ću ga  igrati  u   teniski  klub.   Isto važi  za  kuglanje,  bridž,  jedrenje, šah…  Sto  ljudi,  sto  ćudi.  Naprosto  smo  različiti   ili kako se   kolokvijalno kaže:   ima  nas   svakakvih.  Netko  zna  matematiku,  netko ne,  ima  ih koji vole  kemiju , drugi  obožavaju  poeziju, neki vole  pivo  drugi  piju samo  vodu ili sokove,  ima  nas  visokih i   niskih,  debelih i mršavih,  pametnih i  manje  pametnih,   marljivih  kao i  sklonih  neradu,  vjernika  i  ateista, poštenih  i  nepoštenih…

Imamo  pravo na  različitost  i  nismo  svi  jednaki  kako  nam se  često pokušava  imputirati.

Ta  različitost  čini  strukture  društva,  čini  društvene  skupine – ljude – sa  istim ili  sličnim   karakteristikama.  Ponavljam:  svatko ima  pravo  na  različitost  i  nismo  svi jednaki.

Ako  ja  znam  matematiku  i imam  pet iz matematike,   a  drugi ima  jedinicu,  evo  razlike. Jedinica  iz  matematike   nas   diskvalificira,  ne  ispunjavamo   kriterije iz  matematike.

Jedan  švicarac  je  prije nekoliko  godina   opisujući  nas   hrvate   konstatirao:  čudan ste  vi  narod,  i kod nas  ima  lopova, ali kada  ga  uhvatimo  strpamo ga u  zatvor,  ekonomiju  nam vode  ekonomisti, a ne liječnici,  a  nije mi poznato da su  kod nas   konobari  postali  generali

Htio  je  reći da  u  civiliziranim državama  postoje  kriteriji  koji se  poštuju  i na temelju  kojih  država   funkcionira.  Nismo svi  jednaki,   netko zna  matematiku, a  netko ne.

A  sada   da   stvari  pojasnim   „do  boli“.   Radi   se  o  ološu,  šljamu,   ljudskom  otpadu  najgore   vrste.  Imate  pravo  imati  jedan  iz  matematike,  ali  se nemate  pravo  baviti  matematikom.  Imate  pravo  biti  kukavica  i  za  vrijeme rata  pobjeći  u   Njemačku.,   ali nemate pravo  tvrditi  da ste  dragovoljac.  Ako ste   liječnik, veterinar… ne možete tvrditi da ste  ekonomski  ekspert. To je stvar  etike.  Etika  jasno  razlikuje   ološ   i  šljam  od  časnih  i   poštenih  ljudi.

Budućnost  društva ne  možemo temeljiti na  lažima,  na  ološu  koji ne zna  matematiku,  a  bavi se „matematikom“;   u   cestama,  prosvjeti,  ministarstvima ,  upravi,  javnim poduzećima,   HŽ-u…

Rezultate  znanje  „matematike“  takvog  ološa  vidjeli smo i  viđamo  na  Kornatima,  u   Kaštelima,   poginulim na   cestama… korupciji  i   kriminalu,  stanju   društva…

Na žalost,  to još nije najgore.  Kako  bi  prikrili  svoje   „znanje  iz  matematike“   okružuju  se   sličnima  sebi   similis  simili  gaudet, pomno  pazeći  da  ni  trunčice  znanja  ne  prodre  u  njihovo   okruženje.

Znanje,  struka  ih  razobličava  i  jasno  ukazuje  tko su i  što su.

Znanje,  struka?  „Apage,  Deus!“    Sačuvaj, Bože!

 

p.s. posvećeno Njima (ali i otkrivaču tople vode, kotača, atoma, gravitacije i sl.)