clockZamislimo  četiri pizzerije  od kojih jedna  radi dobro  dok su ostale u gubicima.   Ako želimo riješiti  problem,  vjerovali ili ne,  nije nam  potrebno  mnogo  ekonomskog   znanja.

Napravimo  takozvanu  „benč“  analizu .  Usporednu analizu.  Posjetimo sve četiri  pizzerije  i vidimo o čemu se radi.  Sporoj  posluzi, razlici u cijeni,  prljavom  WC-u,  lošoj  pizi…..  Jednostavno,  definiramo probleme.

Ako   godinama  radimo lošu  pizzu  sami smo za to krivi.  I nemojmo  okrivljavati  svjetsko  kretanje cijena  brašna  ili  političku situaciju  u  Egiptu.  To je kao  kad  izgubimo nogometnu  utakmicu  pa kažemo da je padala kiša. Kiša je padala  i  protivniku.

Zašto mi u  Hrvatskoj  ne cijenimo  uspješne  i ne želimo  učiti od njih. Desetak  godina  jedna  pizzerija  uspješno  posluje i nikada  nam nije palo  na pamet  da vidimo  kako rade  i da nešto naučimo  ili ih jednostavno   prekopiramo. Ili barem da  ih pitamo  za savjet.

I  kada  sve  upropastimo,  a imali smo  dovoljno  vremena  da naučimo  napraviti  pizzu,  onda  nam je kriv  svatko drugi samo ne mi.  I onda  rješenja  tražimo u  raznim  mutnim  privatizacijama  kojima  pokušavamo  prikriti  svu svoju  nemoć,  neznanje  i  prljave  rabote.

Pri tom su nam svi drugi krivi, a mi  se  uvjeravamo kako  su nam  pizze  dobre,  ali ih svijet  ne voli jesti.  Jesmo li  uopće svjesni  da  ćemo  na  kraju  sve  pizze  morati  pojesti  sami?  I da će nas  boljeti želudac  od loših  pizza?

Posjetitelji naše internet stranice  zaslužuju odgovor,  što se to sa  pizzerijama  dogodilo?   Jednostavno,   u  jednoj  pizzeriji se  upravljalo,  dok se u  ostalim  pizzerijama  vladalo.  U  onoj  uspješnoj   upravljalo se  po  pravilima  struke,   a  u  drugima  su  vladali  privatni  interesi  koje  naivni nazivaju  još i  politika. Ne radi se ni o kakvoj politici. Stvari treba nazvati  pravim  imenom  –  neznanje i pljačka.  Kuda  vladanje(=neznanje  i  pljačka)  vodi  vidjeli smo  na  primjerima  Podravke,  HAC-a,  HŽ-a , HEP-a…

Ovo  ću  ponoviti  i  milijun  puta  ako treba.  Upravljanje  se  bazira  na  znanju i  struci,  kontroli i  kritici  te     odgovornosti. Vladanje  se  bazira  na  zloupotrebi  moći  u  cilju  realizacije  privatnih interesa. Kako  rezultati  vladanja  kad  tad  izbiju  na  vidjelo,  prvo što treba napraviti  je pronaći  adekvatne  „krivce“.   Vladanje    podrazumijeva  „Pedra“  koji  se  servira  masama.   Moramo  imati  neprijatelja.

Želite  stručno?  To se  zove  manipuliranje  masama  ili   formiranje  kolektivne  svijesti.  Serviranje  „istina“. Suština  manipuliranja  masama  je  prikrivanje  vlastitih „marifetluka“,  te  odgovornost  za posljedice     prebaciti  na  druge.  Na  unutrašnjeg  i/ili  vanjskog neprijatelja.  Za  lošu  brodogradnju,  pardon,  za  loše  pizze  kriva  je  EU.

A mi lijepo možemo nastaviti  po starom. Vladati, a ne  upravljati.