Gradski oci 2 webKadrovi,  djelatnici,  ljudski resursi,   šljakeri, činovnici, menadžeri,  bijeli i plavi   ovratnici…   kako  god  hoćete.  Slijedi  nekoliko  priča  o  nama,  o čovjeku.

Priča  prva. Bilo jednom  jedno pleme  u  Africi   koje je  preživljavalo  baveći se  lovom.  Na  čelo  plemena  dođe  poglavica  koji je imao  mnogo prijatelja  i  rodbine.  Kako  su  lovci  dobivali  najbolje komade mesa  poglavica u lov nije slao  najbolje lovce  već  prijatelje  i rodbinu.  Ulov je naravno bio slab, najbolji lovci su otišli iz plemena  koje je  gladovalo…

Priča  druga. U desetom selu  živi Antuntun. U njega je malko  neobičan um. On posao svaki  na svoj način radi. Jaja  za  leženje on u vrtu sadi… (Grigor Vitez).

U nekom selu, gradu…  živi mnoštvo  Antuntuna:   veterinar  se bavi prosvjetom,  agronom  prometom,  ekonomijom  liječnik,  krčmar je general… zube  idemo  popraviti  kod  krojača,  meso nam  prodaje  automehaničar…

Priča  treća. Negdje  u  Europi  postoji  nogometni  klub.  Klub  ima  3  golmana,  2 lijeva  beka  i  6  centarfora.  U  takvom sastavu  naravno  igraju i  utakmice.  Kako  rezultati nisu baš  bili blistavi (utakmice su redovito gubili)  uprava  se  odlučila  na  drastične korake: otpustili  su  čistačice,  izvršili  strukturne  promjene  u  računovodstvu  i   glavnog  knjigovođu  poslali  u  likvidaturu.  Kako su  rezultati i dalje bili slabi  klub je podigao  kredit  radi investicija.  Kupili su nove dresove,  kopačke,  ofarbali  ograde….

Rezultati se  očekuju uskoro.

Priča  četvrta. Na jugoistoku  Europe  ima  jedan  mali  narod.  Svi su jako  pametni,  lijepi,  marljivi,  učeni,  samokritični,  pošteni… Antropolozi bi rekli  pravi  mali  etnički  biser. Svijećom da ih  tražiš. Dio njih  rađa  se već sa  malom maturom,  gotovo svi imaju  petice iz matematike,  fakultetske diplome  su  stvar  rutine   i dijele se za  male  pare,  najbolji su na svijetu u mnogim  disciplinama  znanja…

Svi znaju sve.  Glupi  njemački  radnik zna samo na  mercedesu  zašarafiti jedan šaraf, a oni  imaju    „zlatne ruke“, sve znaju  i  u sve se razumiju. Zato  i imaju  jaku  industriju.

Amerikanci  su glupi  i blesavi.  Rakete  na  Mars pošalju sasma  slučajno. (Kako im to samo uspije?)   Oni  imaju sve  naj… najdulji most, najsigurnije autoceste,  najbolja vina, maslinova ulja, najbolje stručnjake,  naj.…..

Njemačka  radna  etika i disciplina   za njih je mačji  kašalj.  Nitko ih ne može tako malo platiti koliko  malo mogu  raditi.

I  svjetske ili  EU norme  za  njih su   „boza“.  Izuzetno  su  samokritični   i u potpunosti su  svjesni svojih  vrijednosti i  kvaliteta.  To im se  višestruko i  vraća.

To  što su zaduženi do grla,  što su sve živo rasprodali,  što nemaju posla…  stvar je svjetske  krize.  Mali sitni  detalj.  Nitko nije savršen.