zastavaRH_EUwebOva  priča  ima   dva  dijela.

U prvom dijelu  smo   pomiješali   riječi   pljačka  i   privatizacija (trebali bi po  Aniću  pogledati  točno što znače)   pa smo  lijepo  napravili  slijedeće: Društvenu  imovinu  smo  transformirali  u   državnu  i zatim u  privatnu.

Sitan detalj  koji se  zove  novac  pri tom  smo zanemarili.  Imovinu   smo  jednostavno  podijelili. Hrvati su  velikodušan narod  i nismo  sitničavi.  Na  koncu,  sve je  to  naše…

Drugi dio priče  o  privatizaciji  odvija  se danas.  U nju smo  uključili   ili  pokušavamo  uključiti    i novac. Nakon  što smo utvrdili  da  nas  brojni  neprijatelji  sprječavaju  u   zdravom  poslovanju. To   su:  tržište – svjetsko,  domaće,  strani ekonomski  postulati  i  zakoni,   EU,  Amerika,    Kina  i  cijela   Azija, marsijanci,  imperijalističke  svinje (pardon)… srbi,   balkanske asocijacije   i  vanjski   neprijatelji, komunjare,  crnci,  muslimanski  klerici i Al  Quaida, vegetarijanci,  homoseksualci,   filatelist  (oni su naročito opasni)  nogometni suci… Odlučili  smo blagonaklono  prodati -privatizirati  svoja  neprocjenjiva   blaga. Svaki kupac trebao bi biti sretan  što   mu  uopće  dozvoljavamo  da  kupi naša  blaga.

Tehnika  privatizacije  –  prodaje  je  slijedeća:

Zamislimo  da  imamo  kuću  koja   vrijedi   100.000   nečega  (kuna,  $,  eura…). Kuća  je stara  i trošna  i održavanje je skupo.  Želimo  je  prodati    za  navedenu  sumu  uz  slijedeće  sitne detalje:

  • da  kupac  preuzme  i  hipoteku  od  100.000   nečega  (kuna,  $,  eura…)
  • da  ne smije  izbaciti  stanare  iz  kuće  i
  • da je kompletnu  renovira  za   slijedećih  100.000   nečega (kuna,  $,  eura…).

Olakotna  okolnost je da  ne tražimo  od kupca  potvrdu  o  mentalnom  stanju.

Kako  bi  cijelom poslu dali   privid  ozbiljnosti  pozovemo  lijepo konzultanta  koji  nam  savjetuje  da  zidove  treba   obavezno  obojiti  u  svijetloplavo,  a  nipošto u  zeleno  i da  nas  se   isplati   u   eurima, a  nipošto  u  dolarima,  jer dolar  pada.

Konzultant  napravi  i lijepi  elaborat kojim dokaže da  je  ne  smijemo prodati  ispod  100.000  nečega (kuna,  $,  eura…). Naravno,   pri tom masno  naplati svoje usluge.

Zapamtimo  slijedeće :

KONZULTANT  NE  NAPLAĆUJE  SVOJE  ZNANJE  I  PAMET  NEGO   NAŠE  NEZNANJE  I  GLUPOST.

Pravo nam  budi.  Drugo nismo ni zaslužili.