Vrlo čudan naslov, zar ne? Kakve veze ima  nedjeljni obiteljski ručak sa  kamatnim stopama  na kredite ili  pak sa  sportskim igrama  SPVH-a?  Da vidimo o čemu se radi.

Svi se slažemo  da je  Hrvatska  u krizi.  Ekonomisti  krizu promatraju,  što je i razumljivo, iz ekonomske perspektive  i  kao  jedini izlaz  vide  u rastu  BDP-a.  Pri tom se kao  mjere  rasta    u pravilu   poziva na  monetarno-fiskalne  mehanizme:  poreze,  kamate… slijede  investicije  i potrošnja…  i na kraju  se   „udara“  po državi  i administraciji.

Da li je to baš tako  i  da li smo  „pomiješali  lončiće“?  Jesmo li zamijenili  uzroke  i posljedice  i  naprosto nismo u  stanju sagledati probleme u cijelosti?

Poznata  latinska  sentenca  glasi  mens sana in corpore sano, u  prijevodu  zdrav duh u  zdravu tijelu.  Da  parafraziramo,  isto važi i za  ekonomiju, zdrava  ekonomija  u  zdravom  društvu.

Što je zdravo društvo?  U zdravom društvu  mirovina je rezultat rada, lopovi  idu u zatvor, cijeni se znanje i rad… Ukratko poštuju se norme  koje su rezultat  etičkih načela. I što je najvažnije  otvoreno se  raspravlja o  problemima   koji  se i zajednički – demokratski rješavaju.

Možemo li si predočiti  obitelj  koja  ima obiteljski   biznis  pri čemu  su  svi međusobno posvađani i ne razgovaraju.  O zajedničkom  obiteljskom nedjeljnom ručku  da i ne  govorim. Nikakve   kamatne  stope, restrukturiranja,  financijska tržišta, porezi…  neće ih spasiti  od propasti. Bankrot je samo pitanje vremena.

Sindikat  prometnika  vlakova  Hrvatske  već nekoliko  godina  poziva Ministarstvo  i upravljačke strukture  HŽ-a na  „nedjeljni ručak“  u ovom slučaju  sportske igre  koje se uporno  bojkotiraju. Ručku   prisustvuju  i strani gosti, no  „obitelj“  nikako da se okupi.  To je, eto, priča o nama i  našem  „zdravom“  društvu i   vrlo, vrlo je tužna.

Kako ćemo zajednički  rješavati  probleme i  graditi  novo društvo  i novi  HŽ  ako nismo u stanju  zajedno  ručati?