Jedna  od  osnovnih  ekonomskih  maksima  glasi: besplatni  ručak  ne postoji.  Ovo je zapravo  ekonomska priča o  ručku , a kako  bi je pojednostavnili  zamislimo  da je za ručak   čobanac.   Dakle,  ovo je priča o  čobancu.

1.    Počnimo sa  tržištem. Tržište nam kaže  da  će za  ručak,  to jest   čobanac,  platiti 100   kuna.  Znači,  moramo  pripremiti čobanac  čiji  troškovi  su  ispod  100   kuna. Ako skuhamo  čobanac  za  120 kuna  u gubicima  smo i slijedi  bankrot,   ako ga skuhamo  za 100  kuna   na nuli smo,  a ako ga skuhamo  za  80 kuna   konkurentni smo i   ostvarujemo profit.  Stvari su vrlo jednostavne.

2.  A sada  na scenu  stupa  država.  Država  može prema  čobancu  imati   tri    ekonomska stajališta:

  • prepusti nas  (kuhara ,  tj.  trgovačko društvo)  da sami skuhamo čobanac  kako  znamo i  umijemo i  ne  miješa se,
  • država može  raznim mjerama  utjecati na  uvjete  spremanja  čobanca,  mjere važe za sve,
  • država može  direktno  pojedine  „kuhare“   iz raznih razloga   zaštititi  od   direktnog   utjecaja  tržišta.

3.   Da vidimo nekoliko  primjera  kako  država   štiti  „kuhare“.

 

3. 1. Spremamo čobanac za 120 kuna, a država nam omogući monopol na tržištu, što znači da ga može prodavati po 200 kuna što naravno i činimo. Zarada po porciji čobanca je 80 kuna, posao je izuzetno profitabilan.

Svaka sličnost sa poslovanjem HT-a i cijenom njihovih usluga je slučajna.

 

3.2. Spremamo čobanac za 120 kuna, a država nam omogući stalni dodatni prihod. Naplaćujemo 60 kuna po gostu za upotrebu garderobe. Poslujemo pozitivno i cijenjeni smo član društva i ekonomske zajednice.

Svaka sličnost sa poslovanjem HAC-a i HC-a je slučajna.

 

3.3. Spremamo čobanac za 120 kuna a država nam svake godine direktno iz budžeta nadoknađuje razliku do 100 kuna. Gubitaši smo, neprofitabilni i nekonkurentni i o nama je slika u javnosti kao o jednom od najvećih problema društva.

Svaka sličnost sa HŽ–om je slučajna.

 

4. Stvari uvijek moramo sagledati jasno i precizno. Cilj nam je pripremiti čobanac za 80 kuna, biti konkurentan. Uvijek moramo imati na umu čobanac (poslovni proces) i odnos koristi i troška cost – benefit.

Ukoliko pomiješamo kruške i jabuke pa na kraju ne vidimo koliko nas čobanac košta gubimo sposobnost misaonog djelovanja, što znači da više ne kontroliramo djelovanje.

Ovo je dobro uočljivo u financijskim izvještajima i računima dobiti i gubitka gdje razni financijski pokazatelji kao npr. intervencije države, spekulativni faktori (kamate, dividende…) zamagljuju sliku djelovanja – čobanca. Na kraju nam se dešava da ne znamo koliko nas čobanac – ručak košta i koliko smo zapravo efikasni.

Narodna poslovica kaže . Ne zna se ko pije a tko plaća.